by Marijana Negovanović - Obradović
Svako sećanje nosi priliku za novi početak
Generacije učenika okupljale su se pod njegovim granama, pronalazile inspiraciju, pravile planove za budućnost i čuvale uspomene. Bio je to svedok vremena, prijatelj učenika i deo identiteta ovog mesta.
Nažalost, hrast je posle više od jednog veka života nestao, ostavljajući prazninu u prostoru i u srcima onih koji ga pamte.
Kroz projekat Blagodar, želimo da vratimo snagu i simboliku tog starog hrasta. Prvo posađeno drvo u okviru našeg projekta biće novi hrast, posađen na istom mestu. Ovo drvo neće biti samo uspomena – ono će predstavljati novi početak, povezujući prošlost, sadašnjost i budućnost.
Zašto baš ovde?
Hrast je više od drveta. On simbolizuje zajednicu, trajnost i brigu o budućim generacijama. Njegova sadnja pored Gimnazije je naš način da obnovimo vezu sa tradicijom i prirodom, dajući novim generacijama priliku da stvore svoja sećanja pored njega.
Šta čini ovaj projekat posebnim?
Novi hrast neće biti prepušten slučaju. Biće negovan tokom prvih godina rasta, uz naš inovativni sistem održavanja, kako bi postao snažan i dugovečan kao njegov prethodnik. Pored toga, drvo će nositi priču zajednice – kroz personalizovani QR kod, svako će moći da sazna o značaju ovog mesta i doprinosu onih koji su omogućili njegov povratak.
O ISTORIJATU GIMNAZIJE
Zgrada ljiške Gimnazije sazidana je 1946. i 1947. na imanju Ljubiše (Petra) Nedeljkovića. Od četvororazredne Državne nepotpune realne gimnazije, nastala je
Državna realna gimnazija(1945-1955).
U vreme početka rada na zgradi škole, Ljig (zapravo desna strana istoimene reke), pripada Kačerskom srezu, sa sedištem u Belanovici i Okrugu čačanskom. Drugi deo Ljiga (babajićki) sa više sela bio je u Kolubarskom srezu sa sedištem u Mionici.
U Izveštaju za školsku 1945/46. godinu, direktor Tadija Ilijić piše da školsku zgradu uveliko zida „narod iz Ljiga i 25 sela iz najbliže okoline; svakodnevno rade
prosečno 30 dobrovoljnih radnika na terenu, a osim toga i 18 zarobljenika – Nemaca i 12 radnika sa platom“.
Aprila 1947, ukinuti su Kačerski i Kolubarski srez, a formiran Ljiški srez. U to vreme čelni čovek Ljiga bio je Tihomir Smiljanić (1906-1985) iz Slavkovice, koji je
najzaslužniji za razvoj Ljiga u prvim posleratnim godinama, pa i za gradnju objekata.
Uz njega treba pomenuti Mihaila Nešića (1898-1955), takođe iz Slavkovice, sina učitelja i narodnog poslanika Alekse Nešića. Ovaj građevinski inženjer je bio
zadužen za izvođenje radova na svim značajnijim objektima koji su se u Ljigu gradili, a škola je bila jedan od prioriteta u periodu obnove i izgradnje zemlje.
Po tadašnjim školskim propisima, mala matura se mogla polagati posle završenog četvrtog razreda (Niža gimnazija, što se polagalo u Ljigu), a Viša gimnazija imala je takođe četiri razreda, posle čega se polagala velika matura, ali u Ljigu đaci su mogli da završe samo dva razreda. Oni su školovanje nastavljali u Gornjem Milanovcu, Valjevu, Beogradu, Čačku, Kraljevu i drugim mestima.
Milovan Danojlić (1937-2022), poznati književnik i akademik, bio je tri godine đak gimnazije u Ljigu, potom je u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji maturirao, a kasnije je upisao Filološki fakultet, odsek Romanistika.
Godine 1948. nekadašnji plac Rulića dobijen je od Sreskog narodnog odbora za školsko dvorište.
Zbog velikog broja učenika putnika otvoren je internat. Školski internat počeo je da radi krajem 1948. godine u suterenu škole (kasnije fiskulturnoj sali). U septembru 1951. bilo je 140 đaka. Upravitelj internata bio je Miodrag Babić, učitelj. U Srednjoškolskom internatu su stanovali đaci iz sela koja su tada pripadala Ljiškom srezu: Ugrinovci, Vračević, Donji Lajkovac, Dudovica, Slavkovica, Dragolj, Planinica, Liplje, Boljkovci i druga, bilo je i molbi iz Ljiga i susednih sela, samo na hranu da se prime deca. Za intertnat je vladalo veliko interesovanje, ali nije bilo mesta za sve. Mesečno izdražavanje u internatu bilo je 1000 dinara.
Internat je ukinut 31. avgusta 1952. godine.
Od 1955. godine u istoj zgradi je smeštena i Osnovna škola“Sava Kerković“, koja 1984. dobija nov objekat i iseljava se u njega.
1969. godine Gimnazija dobija ime po narodnom heroju Luki Spasojeviću.
Od 1981. je Obrazovni centar za usmereno obrazovanje „Luka Spasojević“, kasnije je bila i Srednja škola „Luka Spasojević“(1981), a od 1993. godine, Tehnička škola „Luka Spasojević“.
Ime „1300 kaplara“ nosi od 2004. Godine.
Podaci preuzeti iz materijala za Monografiju Gimnazije u Ljigu, Miroslave Mire Kojić
Stižu prva sećanja na stari hrast:
Da li se sećate starog hrasta ispred škole? Želimo da oživimo te uspomene i stvorimo novu priču zajedno s našim prvim zasađenim drvetom. Pišite nam svoja sećanja ili pošaljite fotografiju ako je imate. Vaše priče biće deo naše zajedničke baštine!
Napišite komentar
You must be logged in to post a comment.
Milanov ujak, Radiša Lazić iz Ba, 1944. godište, pričao nam je kako se kao đak škole u Ljigu, nebrojeno puta peo na tada već stasali hrast. O jednu granu je bio zakačen kanap za penjanje, pa bi se spretna dečurlija prvo dokopala te grane, a onda dalje u sam vrh… Bilo je to negde 1957/58. godine.