by Sara Paprika
U četvrtak, 15.maja 2025. godine, u podne, ispred Srednje škole ,,1300 kaplara“ u Ljigu, održano je prvo javno predstavljanje projekta Blagodar. Ovaj simbolični događaj označio je početak jedne jedinstvene priče o prirodi, tradiciji i vrednostima koje rastu zajedno sa drvećem.
Sadnja je započela na mestu gde je decenijama stajao stari hrast, kao tiho svedočanstvo jednoga vremena. Uz njega su rasli snovi, odrastale generacije i stvarale se priče koje i danas žive u sećanju mnogih. To nije bilo obično drvo, to je bilo mesto susreta, predaha i prvih ljubavi onih koji su ovde sticali znanje.
Simbolično i stvarno, baš tu je započet novi ciklus: u zemlju je položena mlada sadnica, zajedno sa vremenskim svitkom koji nosi poruku za buduće generacije. Ovaj čin predstavlja metaforu zahvalnosti prema prošlosti i posvećenost prema budućnosti.
U srcu svakoga čoveka postoji želja da ostavi trag, da njegovo postojanje bude zabeleženo ne samo u uspomenama, već i u stvarima koje traju. Od davnina drveće je bilo naš saveznik, svedok života i vremena, koren naše tradicije i snage koju smo negovali kroz generacije.
Sećanja na stare običaje, kada bi se sa rođenjem deteta sadilo drvo kao znak života i trajanja, žive u nama i danas. To nije samo čin sadnje, to je duboka poruka ljubavi, nade i odgovornosti prema budućnosti.
Kao što je rekao i idejni tvorac ovog projekta Dragan Sajić: ,, Kada posadimo drvo, ne mislimo samo na danas. Mislimo na decu koja će se tu igrati, na učenike koji će tražiti hlad pod njegovom krošnjom i na generacije koje će baš ispod tog drveta prvi put zavoleti prirodu.“ , podsetivši se na lalino drvo koje je zasadio pre 15 godina u čijoj se senci danas igraju njegove unuke. Dodavši na kraju: ,, Nikad ne znamo šta će sutra za nekog značiti to drvo.“
Nije slučajno što je baš ispred ove škole u Ljigu posađeno prvo stablo Blagodara.
U ovoj školi stasavale su generacije koje su menjale svet, a tri godine u njoj proveo je i pesnik Milovan Danojlić. Njegova poezija duboko je vezana za prirodu, tišinu drveća i govor lišća. Čitav jedan ciklus posvetio je stablima, koja je doživljavao kao žive i duhovne saputnike čoveka. Upravo on je napisao stihove:
,, Kad zagrlim drvo, kroza me pline,
Talas miline i topline,
Koja dok struji kroz moćno deblo,
Zagreva i telo moje ozeblo.“
I u tom zagrljaju drveta sabrana je čitava misija Blagodara – snaga blizine, tišina razumevanja i toplina pripadanja.
Učenici škole u Ljigu bili su važan deo ovog dana. Kroz umetnički program ispričali su priču o starom hrastu i rađanju nove ideje. Njihove reči, stihovi i emocije učinili su da hrast zaista oživi ne samo u zemlji, već i u srcima svih prisutnih.
I zato neka Blagodar ne ostane samo u Ljigu.Neka se širi…
Svako drvo koje zasadimo neka bude priča koju pričamo i poklon koji ostavljamo budućnosti.
I na kraju neka nas još jednom oplemeni stih Milovana Danojlića:
,,Krošnja pred vetrom dušu otvara.“
Neka i naša bude otvorena, nežna i snažna baš pod krošnjom jednog Blagodara.
