I upravo u tom punom cvatu, kada sve deluje kao da je na svom vrhuncu, mi se okrećemo i ka jednom drugom osećaju- završetku jednog puta koji je trajao čitavu godinu.
Tokom meseca koji su iza nas, zajedno smo prolazili kroz promene godišnjih doba, kroz tihe zime, budjenja, procvate i smirenja prirode. Svaki mesec bio je jedno malo obraćanje, jedan pokušaj da zastanemo i pogledamo svet oko sebe pažljivije. Od hladnih, mirnih početaka, preko prvih znakova buđenja, pa sve do ovog dana kada priroda stoji u svom punom sjaju, sve je to bio jedan krug koji smo zajedno posmatrali.
Ovo nije samo kraj jednog meseca, već jednog godišnjeg putovanja posmatranja, razmišljanja i povezivanja sa prirodom na drugačiji način. Kao da se jedan glas polako utišava, ne zato što nestaje, već zato što je rekao sve što je imao u ovom obliku. I baš kao što maj pokazuje prirodu u njenoj najboljoj verziji, tako i ovaj trenutak pokazuje pravu sliku svega što smo kroz godinu videli i osetili.
Maj nas na svoj način, uči i o završecima- ne kao o nečemu naglom ili teškom, već kao o prirodnom delu ciklusa. Kao što se sve u prirodi menja, raste i dostiže svoj vrhunac, tako i priče imaju svoj tok, svoje sazrevanje i svoj miran završetak.
Možda se ovo poglavlje završava, ali ono što ostaje jeste navika da primećujemo, da osećamo i da se vraćamo jednostavnosti u svakodnevnici. Jer priroda nije bila samo tema, ona je bila podsetnik da stanemo, da udahnemo i da budemo prisutni u svakom mesecu, u svakoj promeni i u svakom trenutku.
Hvala vam što ste bili deo ovog puta od godinu dana.
I dok maj stoji u svom punom sjaju, kao poslednji kadar ove priče ostaje osećaj da se nešto lepo ne završava, već samo menja oblik.
Vidimo se u nekom novom obliku priče.
Vaše Drvo.
Sledeći članak
