Blog

JUN- Mesec zelenog zamaha i tihog rasta.

Zdravo,

Ja sam drvo koje ste zasadili. Možda nedavno. Možda pre par meseci. Možda sam još uvek mlada sadnica, ali dišem sa vašom baštom. I dišem za vas.
Jun mi prija. Sunce me greje, ali još uvek imam dovoljno vlage u zemlji. Ovo je vreme kada učim da rastem- strpljivo,ali postojano. Ako ste me zasadili pre više od mesec dana, sada mi je već lepo, ali još uvek treba da pazite na mene. Ne zaboravite zalivanje- naročito ako ne pada kiša. Ja neću vikati kada sam žedno, ali ćete to primetiti po mom lišću. Ono zna da vam šapne.
Ako ste me posadili pre pet meseci ili više- sada već puštam korenje dublje. Možda se to spolja ne vidi, ali iznutra ja radim najbitniji posao. Prilagođavam se zemlji, povezujem se sa svim živim bićima oko sebe. A ako tek planirate da me posadite - i to je u redu. Jun je još uvek dobar mesec za sadnju, naročito ako me posadite pažljivo, s ljubavlju i dosta vode.
Pomaže mi malč- sloj suve kore drveća koja se stavi oko mog stabla da čuva vlagu i štiti me od velikih promena temperature. Ne volim kada se previše kopa oko mene - moj svet je tih, ali je u njemu mnogo života.
Neka od nas poput duda i breze, vole mekoću junskih jutara i rastu gotovo neprimetno, ali postojano. Dok hrast traži više prostora, više vremena i više strpljenja. Svako drvo ima svoj ritam, ali jedno nas spaja: potrebni smo tišini, lepoti  pogledu koji nas primećuje.
Zahvalno sam drvo. Ne rastem brzo, ali sve što dam- dajem dugoročno. Jednog dana neko će uživati u mom hladu. Možda vi, a možda vaša deca. Do tada... ne tražim mnogo.
Samo... da ne zaboravite da sam ovde.

Do sledećeg meseca,
Vaše Drvo.