Ako ste me posadili pre više od mesec dana, sada mi je već lepo, ali još uvek treba da pazite na mene. Ne zaboravite zalivanje, naročito ako ne pada kiša jer ja neću vikati kada sam žedno, ali ćete to primetiti po mom lišću, ono će vam šapnuti.
Ako ste me posadili pre pet meseci ili više, sada već puštam korenje dublje. Možda se to spolja ne vidi, ali unutra radim najbitniji posao.
Tihi život ispod površine
Prilagođavam se zemlji i povezujem se sa svim živim bićima oko sebe, a ako tek planirate da me posadite i to je u redu. Jun je još uvek dobar mesec za sadnju, naročito ako me posadite pažljivo, s ljubavlju i dosta vode.
Pomaže mi i malč, sloj suve kore drveta, koja se stavi oko mog stabla da čuva vlagu i štiti me od velikih temperaturnih promena.
Ne volim kada se previše kopa oko mene, jer iako je moj svet tih u njemu ima mnogo života.
Neka stabla poput duda i breze vole mekoću junskih jutra i rastu gotovo neprimetno, ali postojano. Dok hrast traži više prostora, više vremena i više strpljenja.
Svako drvo ima svoj ritam, ali jedno nas spaja: potrebni smo tišini i lepoti pogledu koji nas primećuje.
Zahvalno sam drvo. Ne rastem brzo, ali sve što dam dajem dugoročno. Jednog dana neko će uživati u mom hladu. Možda vi, a možda vaša deca. Do tada.... ne tražim mnogo.
Samo...da ne zaboravite da ste ovde.
Do sledećeg meseca,
Vaše Drvo.
