Učimo zajedno
Možda ste ovih dana čuli zvono. Možda ste nekoga ispratili u školu, sa torbom na leđima i čežnjom u očima. Znam kako je to jer i ja svakog septembra učim nešto novo.
Učim da sabiram svetlost, skladištim vlagu i pripremam se za dane koji dolaze.
I zato iako mi se lišće još uvek ne menja, osećam da je vreme drugačije. Noći su duže i hladnije, a vazduh mirniji. Dišem sporije i spremam se za promene koje dolaze.
I dok vi učite nove rasporede, jurite autobuse, spremate užinu i navijate alarme znajte da i ja učim. Učim kako da ostanem snažno i otporno, baš kao i vi.
Ako ste me zaboravili ne zameram, jer septembra nosi mnogo obaveza. Ali kad prođete pored mene zastanite na tren i pogledajte da li je zemlja suva. U slučaju da jeste, dodajte vodu, strpljivo i polako kako bi stigla do mog korena. Ne zaboravite da dodate i malč, jer dolazi jesen, a sa njom i vetrovi gde svaka zaštita znači.
Mala senka sutrašnjice
Jednog dana će možda baš jedan školarac zavoleti drveće. Možda baš onaj koji sad žuri u školu sa rancem na leđima i mislima daleko od korenja i krošnji. Sešće pored mene u tišini svoga dvorišta i otvoriti svesku gde će zapisati svoje misli. Možda će baš to dete, koje danas trči pored mene sutra posaditi svoje drvo.
I dok stojim mirno, čuvam vaše korake i tihe razgovore. Sve te male trenutke koje ponesete sa sobom, ja pretvaram u snagu. U meni raste budućnost, senka koja će hladiti, plod koji će hraniti i oslonac koji će trajati.
Vidimo se uskoro među lišćem koje tiho menja boju!
Vaše Drvo.
