Zalivajte me duboko, polako. Rano ujutru ili uveče, kad se svet malo umiri. Ne samo po površini, voda mora doći do mog korena, tamo gde rast zaista počinje.
Ako sam već neko vreme sa vama, možda izgledam stabilnije. I jesam. Ali i dalje mi znači vaša briga. I dalje mi treba malč, dodajte ga, ako još niste. Tanki sloj suve kore, lišča ili pokošene trave. Pretpostavljam da već znate- malč čuva vlagu, čuva moje korenje od vrućine i iznenadnih temperaturnih promena. Ne morate mnogo, samo tiho i nežno da me obgrlite time.
Drvo ne žuri, ali pamti
Avgust nekima donosi zrelost, a drugima odmor. Neka stabla sada donose plodove. Neka samo stoje, mirna, ali unutra rade. Hrast ne žuri, ali pamti svaki dan. Lipa se možda već povukla u senku, dok orah još tiho sazreva. Svako drvo ima svoj tempo.
Zahvalno sam drvo.Dišem sa vašom baštom i čuvam ono što ste mi dali: pažnju, vodu i mesto u svom svetu.
A kad čujem kako negde zazvoni zvono i đaci krenu u školu, kad dan postane kraći, a vetar malo hladniji, znam da se približava septembar. I sa njim novo poglavlje, nova tišina i nova snaga. Vidimo se uskoro u senci rane jeseni!
Vidimo se u septembru!
Vaše Drvo.
