Zasađeno je pažljivo, često rukama koje već znaju gde će sunce padati i šta će vetar doneti. Zaliveno vodom ali i nežnim pogledima. Orezano, ali ne da bi bilo ,,manje" već da bi raslo mudrije.
U Blagodaru, svako drvo ima svoje ime, iako ga još nismo izgovorili. Znamo gde raste, znamo kada se zeleni, znamo kada je prvi put pustilo novi list. Učimo ga strpljenju, jer se ovde ne žuri. Učimo ga blagosti, jer ono što je nežno najduže traje...
Put prema nečijem svetu
A onda dođe dan...
Dan kad drvo kreće na put. Prema nečijem dvorištu, terasi, sećanju, ka početku nečeg važnog. U tom danu više ruka ga pozdravlja. Očistimo mu zemlju oko stabla i stavimo ga u dom od kartona i nade. Upišemo mu poruku, nekad ime, nekad stih. I na kraju dodamu mu ljubav koju će da nosi uvek sa sobom... Sve zatvorimo pažljivo bez žurbe. Ne kao da šaljemo proizvod- već kao da puštamo u svet još jedno živo biće.
I tada poštar ne nosi paket. Nosi jedno drvo, i sve što ono znači. Kada stigne, ti ga otvaraš- ali ono se već otvorilo. Za tebe. Za nekoga koga voliš. Za dan koji će se pamtiti.
Tako izgleda put jednog drveta. Nekome kratak. Nama- čitav svet u listu.
